Dan kada je Donald Tramp spasao svet


alg-arif-ivanka-donald-trump-jpgViše ni najveći skeptici ne mogu nijekati uticaj fiktivne proze na aktuelna dešavanja (naravno, tačka ovovremenosti je uvek trenutak pisanja ili govora o temi) u vaskolikom svetu. Da zanemarimo naučnu fantastiku, koja je književnom vizijom pisaca, počev od osamnaestog veka, predviđala budućnost (bilo utopijsku, distopijsku ili – jednostavno – onu koja dolazi), našla i izborila se za status ozbiljne književnosti; takva dela su opipljiva, proveriva u svojoj prediktivnosti, revolucionarna, a opet, danas, nalik inženjerskim krokijima, dovedena do prepoznatljivosti u holivudskim spektaklima ili gedžet, must have odeljcima u muškim časopisima.

U čuvenom, donekle izvikanom, ali nikada izrabljenom filmu Tri dana kondora (1975), Sidnija Polaka, izvesni Tarner (izvesni Robert Redford, na vrhuncu karijere, epitet izvesni zaslužuje naumom reditelja Polaka), junak holivudskog suspenznog podžanra, običan – čovek – u – najneobičnijim – okolnostima (Harison Ford doveo do paradigme), izašavši na pauzu za topli obrok izbegava eskadron smrti koji kosi tajnu ćeliju Centralne obaveštajne službe, specijalizovanu za analitiku, i to takve vrste, one koja prati sve što se dešava na polju muzike, filma, stripa – uopšteno popularne kulture, i što bi moglo biti značajno u smislu predviđanja, zapravo potvrde krupnih zamešateljstava koja Amerika poduzima. Konkretno, agent Tarner (nije najsrećnija oslovnica, Tarner je profesor književnosti) alarmira službu ukoliko čitajući štampu i stripove, grafičke novele, širom sveta primeti bilo šta što autorskom slobodom objavljeno/otprintano može da nagovesti složene akcije struktura, i podstruktura, struja, frakcija unutar establišmenta. No, agenta Tarnera iz situacije sam protiv svih ne spasava Donald Tramp, kao što bi se po naslovu ovog teksta dalo pretpostaviti, već ocvala Fej Danavej, za nijansu treznija i racionalnija, naravno desetak godina mlađa, ali se oseća ta linija dekadence i samodestrukcije, od junakinje Barske mušice, veličanstveno raspale Vande milosnice.

Da bi glavni junak, potonji glavni junak, spasao čovečanstvo od znatno ozbiljnije opasnosti od dahijski neposlušnih atentatora službe čekalo se dvadesetak godina. Dan kada Donald Tramp spasava planetu, 18. 05. 2007. je ostao prilično nezapažen, čak i za najokorelije ljubitelje izdanja Serđa Bonelija, milanskog maestra stripa, izvan Apenina najpoznatijeg, paradoksalno u Jugoslaviji, najpre, a potom i u njenim, alhemijski od nigreda pretočenih u lapis republikama, kako svaka za sebe misli, tvrdi i potpisuje se. Tog 18. 05. 2007. Marti Misterija, jedan od najpopularnijih Bonelijevih junaka ostaje, nakon dvadeset pet godina uljuljkanog junačenja bez doma sa kojim je poistovećen (statue, talismani, brda knjiga, skarabeji, menore, amuleti, i ko zna šta sve ne što jedan arheolog svetskog glasa, televizijska zvezda, avanturista, istoričar umetnosti i trećim okom, od samog učitelja Kut Khumija obdareni Martin nije uspeo da napabirči tokom svih godina postaju delom njegove ličnosti), jer novi vlasnik celokupnog stambenog bloka zahteva iseljenje.

Naš Martin, očajan, ali poput Hemingvejevog starca Santjaga, poražen, ali ne i pobeđen (ili obrnuto, distinkcija pobeđen/poražen više liči na sinonimski par, ali neka bude) počne da lista oglase za novi stan. I gle čuda, sâm centar (naravno, dobrom stricu Martinu se od Vašington mjuza nije daleko išlo, na Donjem Menhetnu je od protestnih dana), nudi se stan u oglasu pod desetostruko nižoj ceni od one aktuelne na tržištu nekretnina. Krajnje nepoverljivi, usled najneverovatnijih avantura očvrsli i preiskusni Marti ne odoleva merkatilnom duhu Kolonije i naziva broj iz oglasa. Divnog li čuda, opis tačan, stan prostran, kroz prozor se vidi krošnja sa ptičjim gnezdom, samo što ne udari u nj. Sve protiče glatko, smeši se nova, divna etapa u Martijevom životu, jedna je samo mana – zbog najsavremenijeg sistema klimatizacije, prozori se ne otvaraju. Sitnica, zapravo, naspram komfora koji je ponuđen. Jedne večeri, sređujući pozamašnu količinu knjiga koje je poneo sa sobom, Marti zatraži od komšije merdevine. Na svoje veliko iznenađenje, primetio je da je pogled, sa sve ptičjim gnezdom u krošnji, iz komšijskog stana identičan njegovom. Crv sumnje ubrzo bubri do tačke kada aparatom za gašenje požara Marti pokušava da razbije staklo svoga stana, što mu napokon i uspeva. Kroz prozor se nazire nepregledno prostranstvo, minus prisustvo ničega, drugi planet, dimenzija, eon. Marti shvata da su vrata stana portal, a da su stanovi vanredno rešenje vanzemaljske pretrpanosti nastanjivih planeta. Razotkriven, upozoren je da je kao Zemljanin zabasao duboko u međugalaktičke ujdurme, i da se zbog toga planeta Zemlja mora izbrisati.

Buđenje je u Vašington mjuzu, starom stanu, dani se nižu u napetom iščekivanju smaka sveta, ali on ne dolazi. Ali dolazi on, zvono na vratima, frizura beloruskog penzionisanog pitomca crnomorske flote, uljudan, ali odlučan.

Dobar dan, ja sam Donald Tramp, i želim da vam zahvalim na svemu što ste učinili. Povodom toga, vraćam vam stan, naime, ja sam otkupio ceo blok. Sa mnom je BX1987766, hteo je da uništi planetu, ali smo se dogovorili. Ljubazno sam mu objasnio kako na zemlji funkcioniše trgovina nekretninama – vanzemaljci su napravili neoprostivu grešku – nudili su previše za premalo, što je najbolji način da vas klijenti zamrze, sumnjajući da ih varate, kao i konkurencija, jer im uništavate tržište. Tajna je u tome da nudite premalo za previše: rizikujete samo da vas nazovu špekulantom i profiterom. Mrzeće vas i kritikovati, ali se niko uistinu neće zanimati za vas. Tako da sam predložio: ja poznajem psihologiju Zemljana, vi imate nauku daleko napredniju od naše – bićemo strašan tandem! Upravo sada, premrežavamo zemlju jednosobnim stanovima po prestrašnim cenama, skupim i ekskluzivnim. I niko se ne smeje, takva je logika stvari…

Tramp, ne bonelijevski, već onaj koji te 2007. kupujući akcije Bajrok grupe investira u Moskvi, poput rimskog deputata cinično naduhnut svetskim krahom tržišta nekretninama, za Gloub end mejl otkriva tajnu onih koji vide unapred: Tako sam uzbuđen, uvek sam više zarađivao u teškim vremenima nego u dobrim.

Čitajmo stripove, dok se svi njihovi likovi ne pretoče u realnost, ukoliko već nisu.

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s