Ma koliko budio ono najživotnije u čoveku, ma koliko bio sredstvo i svrha kojom se luči najplemenitije, najsvrhovitije i najbolje ljudsko, sport savremenog doba luta od najsvetlijih trenutaka pobedničkog slavlja, uzornog pregalaštva i opravdane slave sportskih heroja i institucija koje ispunjavaju srca miliona sportista i gledalaca, do najmračnijih kutaka ljudske svesti ispunjene tragedijama, udesima, skandalima, a neretko i nesrećnim drugovanjem sa okultnim i onostranim. Paradoksalno, ili po zakonima psiholoških dinamizama, takva, tamnija strana sporta, efikasno komunicira sa urođenim dvojstvom u čoveku, tako da globalni sport, i posredstvom jedne takve, negativne propagande, nikada ne gubi na popularnosti.
Sportske katastrofe
drugi deo
Prihvatali ili ne, voleli ili ne, sport često nalikuje ratnim dešavanjima. Kroz istoriju, sport i tragične povrede i smrti stoje ruku pod ruku, a žrtve stiču status koji se meri onim legendarnih ratnika. Takve smrti menjaju pogled na sport uopšte, pre nego što imaju uticaj na određenu naciju, ili ostaju u okvirima uplakanih porodica. Nastradali heroji i u smrti vrše snažan uticaj na sport kojim su se bavili, a neretko doprinose i revolucionisanju standarda zaštite i sigurnosti koji su komercijalnom sportu i više nego potrebni.
Minhenska tragedija
U avionskoj nesreći koja se 6. februara 1958.godine desila na minhenskom aerodromu poginula su 23 od 44 putnika Britiš Juropien ervejza, među kojima i osmorica fudbalera engleskog prvaka Mančester Junajteda. U avionu, koji je tri puta pokušavao da se odvoji od aerodromske piste u otežanim vremenskim uslovima, bila je ekipa Mančestera koja se vraćala iz Beograda s revanš susreta četvrtfinala Kupa šampiona protiv Crvene zvezde. Bila je to jedna od najtalentovanijih generacija u istoriji engleskog fudbala, a taj legendarni sastav Mančestera širom kontinenta je bio je poznat kao “Bezbijeve bebe”, po treneru seru Matu Bezbiju koji je stvorio taj šampionski tim. Prvi pokušaj uzletanja iz Minhena izveden je u 14,19 časova, a drugi, takođe neuspešan, samo tri minuta kasnije. Oba pokušaja uzletanja su bila neuspešna zbog problema sa motorima jer je mešavina goriva bila pogrešna i motori su se čudno ponašali. Nakon toga, posada aviona odlučila je da putnike smesti u aerodromsku zgradu ali je u međuvremenu počeo da pada sneg. Dankan Edvads iskoristio je priliku da pošalje telegram gazdarici u čijem je stanu živeo. Sadržina telegrama je bila: “Svi letovi iz Minhena su otkazani, sutra stižem”. Međutim, nakon dugog savetovanja odlučeno je da avion poleti u 14,59 časova. Treći i poslednji pokušaj tragično je okončan samo četiri minuta kasnije. Avion nije uspeo da uzleti na vreme, a nakon što je probio aerodromsku zaštitnu ogradu desnim krilom je udario u kuću. Leva strana kokpita udarila je u drvo, a zadnji deo aviona se odvojio. Desna strana aviona je udarila u drvenu brvnaru u kojoj se nalazila cisterna sa benzinom, koja je ekplodirala. Istragom je utvrđeno da je nagomilavanje snega na drugom kraju piste drastično usporilo avion i onemogućilo mu da dostigne brzinu potrebnu da se odvoji od tla. Jedan od poginulih, Lajam “Bili” Velan, prilikom poslednjeg ulaska u avion izjavio je da je to možda put u smrt. “Spreman sam i za taj put!”, poručio je smelo Velan. Pored Velana i Edvardsa (koji je 21. februara umro u minhenskoj bolnici), tog tragičnog 6. februara poginula su još šestorica “Bezbijevih beba” – Džef Bent, Rodžer Birn, Edi Kolman, Mark Džons, Dejvid Peg i Tomi Tejlor. Život su izgubili i operativci kluba – generalni sekretar Volter Krikmer i treneri u stručnom štabu Tom Kari i Bert Veli. Poginulo je i osam britanskih novinara, među kojima je bio i bivši golman Mančester Sitija, Frenk Svift. Džoni Beri i Džeki Blančflaver su zadobili ozbiljne povrede i nikada više nisu igrali fudbal. Zanimljivo je da se među preživelim putnicima našla i Jugoslovenka Vera Lukić, koju je iz zapaljenog aviona, sa ćerkom Venonom, izvukao prvotimac Mančestera, Hari Greg.
Smrt Ajrtona Sene
Pogibija Ajrtona Sene označava kraj jedne zlatne ere u Formuli 1. Senina generacija je proizvela takve vozače kao što su Najdžel Mensel, Alan Prost, Nelson Pike i Gerhard Berger, od kojih je svaki vlastitu sigurnost žrtvovao u pokušaju da od svoje moćne mašine dobije i više od maksimuma. Ironično, Senina smrt je više plod greške u upravljanju bolidom, nego viteško dostignuće. Ne mogavši da iskontroliše vozilo, Sena je skliznuo sa staze i udario u zid. Nakon udara, zaštitna rešetka je, olabavivši se, popustila i udarila ga u glavu. Dan ranije, austrijski vozač, Roland Racenburger, poginuo je u sličnoj nesreći tokom probnog treninga. Kao posledica, upravni organi su obratili veću pozornost na pitanje bezbednosti u sportu, o čemu se i sam Sena često izjašnjavao, iako mnogi, čak i danas, takvo pitanje izjednačavaju sa nepotrebnim troškom u sportu.
Gana
Za vreme nekoliko sedmica u aprilu 2001, nekoliko tragičnih fudbalskih nesreća je zadesilo afrički kontinent. U toku utakmice u Južnoafričkoj republici 43 navijača je poginulo a 250 povređeno; 14 mrtvih i 51 povređen u Kongu; 1 mrtav i 39 povređenih nakon sukoba navijača i policije u Obali Slonovače. Međutim, najstrašnija nesreća se dogodila u Gani tokom ligaške utakmice između klubova Asante Kotoko i Hearts of Oak. Počelo je kada su navijači Asantea pokidali sedišta nakon dva postignuta gola Heartsa u poznim minutima meča. Nekoliko trenutaka kasnije policija je reagovala suzavcem, što je masu nateralo da ustukne prema izlazu za koji se ispostavlja da je zaključan. Uprkos tome, policija nastavlja svoju gasnu simfoniju, a rulja i dalje nadire ka zaključanom izlazu. Rezultat svega – 126 ljudi izgaženih na smrt i još više povređenih. Tokom te godine, skoro 200 ljudi je poginulo tokom mečeva u Africi, zahvaljujući spoju huliganizma, agresivnosti policije i trošnih stadiona. Razlog više da cenimo ogroman put koji je pređen do organizacije uspešnog Svetskog prvenstva.
Kurt Jensen i ostali
Kada je danski biciklista Kurt Jensen, usled prevelike doze amfetamina kolabirao na stazi tokom Olimpijskih igara u Rimu 1960, doping u biciklizam ulazi kao velika novost. Kao i u drugim sportovima, i u biciklizmu se pokušalo sa zataškavanjem pravog stanja. Tokom 2003, nakon decenija ignorisanja problema, napokon se pristupilo suočavanju sa situacijom. U periodu od samo 13 meseci, osmorica vrhunskih vozača, četvorica mlađih od 24 godine, od kojih jedan šesnaestogodišnjak, umrli su usled srčanog napada. Diskvalifikacije Mihaela Rasmusena i Aleksandra Vinokurova u 2007. govore u prilog tome da biciklizam i dalje obiluje nedozvoljenim sredstvima, ali i naznakama da je svet biciklizma konačno odlučan da reši ovaj problem.
Jedanaestorica šarenih
Avion koji je prevozio grupu surinamskih fudbalera holandskog porekla srušio se 1989. prilikom ateriranja na aerodrom Paramaribo Zanderiji u Surinamu. Poginuli fudbaleri, poznatiji kao šarena jedanaestorka, vraćali su se sa tradicionalnog prijateljskog meča sa Surinamom, utakmice koja se organizuje svake godine kako bi pokazao pozitivan uticaj fudbalskih zvezda na malenu izolovanu surinamsku zajednicu u Holandiji. Holandski reprezentativci, Rud Gullit, Frank Rajkard, Brajan Roj, Aron Vinter i Redži Blinker su učešće otkazali u poslednjem momentu usled obaveza u matičnim klubovima.
Boban Janković
Na kobnoj utakmici grčkog šampionata između Panionisa i Panatenaikosa, 29. априла 1993, isprovociran sudijskom odlukom zbog pete lične greške koja mu je dosuđena, ovaj temperamentni košarkaš zatrčao se i glavom udario o konstrukciju koša. Proslavljeni košarkaš Crvene Zvezde, Vojvodine i Panionisa, Slobodan Boban Janković, pada kao pokošen i tom prilikom zadobija povrede koje ga trajno odvode u invaliditet. Nakon trinaest godina agonije, protiv koje se hrabro borio trenerskim poslom sa mlađim kategorijama Panionisa, u noći između srede i četvrtka, 29. juna, Janković se nalazio na putu ka Rodosu, gde je išao na odmor, ali mu je pozlilo na brodu. Kapetan je odlučio da brod usmeri ka obližnjem Sirosu, ali srce ovog sportskog borca nije dočekalo ulazak broda u luku. Sudbina ovog proslavljenog sportiste je dovela do toga da se konstrukcija koša od tada oblaže sunđerom sa svih strana kako se ovako nešto nikada ne bi ponovilo.
калганов спрот нечаслими 