Lakanove pretpostavke primenjene u analizi teksta Milice Tomić: Da li revolucija počinje ili se završava u kuhinji?


Lakanove pretpostavke primenjene u analizi teksta Milice Tomić: Da li revolucija počinje ili se završava u kuhinji?[1]

 

Pristup Milice Tomić, bilo da se bavi genocidom, estetikom, ili društvenom analizom ne možemo okarakterisati kao psihoanalitički, iako se umetnica u svom radu obilato služi materijalom iz bogatog psihoanalitičkog registra. Psihoanalizi u Lakanovoj interpretaciji je blisko viđenje da je seksistički biologizam prevaziđen, ali da i dalje vlada nepromenljivi patrijarhalni poredak oličen u zakonu Oca. Pokušavajući da poveže kuhinju, revoluciju i ženu, Milica Tomić intervjuiše nekoliko žena u pokušaju da pokaže kako su žene nakon Drugog svetskog rata, zapravo iz kuhinje sačuvale obrise onog predrevolucionarnog statusa klasne, buržoaske sredine. U proširenom diskursu koji zastupa, provejavaju metonimijski spojeni rozen-torte, skoro atavistički običaji odlaska žene od kuće, u funkciji isključenja na nekoliko dana (i dan-danas u nekim krajevima Crne Gore), javni kazani kao kontrapunkt predratnoj kuhinji…, a sve u cilju izokretanja mita podupretog grotesknim savetima domaćicama koje petnaest minuta pre dolaska muža sa posla gase sve aparate u domaćinstvu, završavaju podgrevanje supe, kako u trenutku serviranja ne bi bila prevruća, i strpljivo čekaju da dragi progovori prvi, jer će u svakom slčaju reći nešto pametno i korisno.[2]Iz diskursa gospodara koji navodno samo arhivira znanja roba (na ovom mestu smo najbliži lakanovskom shvatnju diskursa roba – prvenstveno u pogledu tehničkih znanja, koja se ekstrahuju kako bi gospodar na gotovo primio teorijsku nadgradnju), diskursom analitičara koji želi da prodre u prirodu znanja roba, Tomićeva vrši histerizaciju diskursa, poprimajući feminističke predznake histerike (iako histerika nužno ne mora da bude u bilo kakvom predznaku, zapravo ne mora da bude ni žena, ali u lakanovskoj postavci histerika obično to jeste). U nastojanju da pronikne u prakse koje su žene sprovodile kako bi zaobišle čitav jedan društveni ugovor, Milica Tomić u dikursu histerika zapravo ispituje muškarca koji u svojoj drugačijoj potrebi za znanjem otkriva koliko žena zaista jeste dragocen objekat u okviru samog diskursa.


[1] Tomić. M. (2011, leto/jesen). Da li revolucija počinje ili se završava u kuhinji? ProFemina. Preuzeto 19. 12. 2011. sa adrese http://pro-femina.eu/ProFemina-sadrzaj_specijalni_broj_2_leto-jesen_2011_files/Milica%20Tomic_DA%20LI%20REVOLUCIJA%20POCINJE%20ILI%20SE%20ZAVRSAVA%20U%20KUHINJI.pdf

Analiza se odnosi samo na uvodni tekst (prim. aut.).

[2] Karikatura možda nije najsrećnija, ali oslikava opštu tendenciju intervjua (prim. aut.).

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s